Музика света

Народ Гого настањује област која окружује град Додома, који се налази у самом центру Танзаније. До XVIII века живели су у тоталној изолацији, избегавши додир са арапским трговцима и административним системом који је успоставио тадашњи занзибарски Султан. Међутим, од XIX века попримају утицаје народа Масаји и Хехе, али успевају да одрже и своју традиционалну културу. Антрополошки извори указују да је народ Гого номадски и патрилинеарни, док је организациона структура заснована на племенском систему, али без централне власти. Засеоци у којима живе броје до двадесет становника, а изграђени су од природних материјала као привремени, како би у случају суше или глади породице могле лакше да их напусте и крену ка другим местима. То је један од разлога због којег су припадници народа Гого кроз векове развили богату усмену културу у којој музика има изузетну важност. Њихови разноврсни плесови који се изводе уз вокално-инструменталну пратњу везани су за обреде обрезивања, важне дане годишњег циклуса заједнице - попут обележавања краја кишне сезоне у јануару, припреме за бербу у мају, прилика које се организују како би се упознали младићи и девојке, и слично. Песме често изводе уз пратњу традиционалних инструмената попут илимба, из групе ламелафоних инструментата, или зезе - једног облика фидла, односно народне виолине. Песме се изводе двогласно, трогласно и четворогласно, на Кигого језику, док солиста и хор музицирају на начин респонзоријалног певања (кроз питања и одговоре), а најчешће започињу кратким инструменталним уводима.

Народ Куриа настањује простор око језера Викторија, које се налази на граници између Танзаније и Кеније. Од немачког и енглеског колонијалног периода, њихов политички систем, заснован на племенској подели територије, промењен је у регионално уређену заједницу, док се јединственост њиховог друштвеног система огледа у подели друштва на генерацијске класе.

Интересантно је истаћи да су долазили у додир и са бројним заједницама које настањују регион реке Нил, што се одразило и на промене у традиционалној култури. О томе посебно сведочи инструмент литунгу, из породице лира. Како истичу органолози, на варијантама овог инструмента свирали су и припадници других банту етничких група Кеније и Уганде. Текстови песама народа Куриа најчешће говоре о вештинама и знањима које се примењују приликом борби, или они засновани на генеалошкој историји.

На албуму суделује и Хукве Уби Завосе, истакнути танзанијски певач, интерпретатор на илимби. Завосе у Танзанији има статус музичког феномена чије интерпретације показују завидно владање гласом. Он мелодије изводи у фалсету или их дословно дочарава кроз вапај, користи различите елементе јодловања и грленог певања. Међународну пажњу привукао је сарадњом са музичарима попут Питера Гебрилеја, Мајкла Брука и Беле Флека, америчког интерпретатора на бенџоу.

Емисију је припремила Ирина Максимовић Шашић