Музика вива

Донаха Денехи је један од најуспешнијих савремених ирских композитора и професор композиције на Универзитету Принстон. Његову музику карактерише звучни и ритмички интензитет, као и сонорност аликвотног спектра. Како сам каже, он је фасциниран светлом, односно луминозношћу у музици, која инспирише већину његових одлука у погледу хармоније, боје, пулсације, па чак и структуре. Такође, занима га однос између музике и поезије, везан за искуство слушања традиционалног ирског певања и рецитовања. Он је оснивач Креш ансамбла, најпознатијег ирског састава посвећеног савременој музици.

Композиција Глад Донахе Денехија инспирисана је траумама и друштвено-економским и политичким колапсом које је изазвала Велика глад у Ирској између 1845. и 1852. године. Денехи је назива и доку-кантатом, а текст је заснован на ретком сведочанству из прве руке америчке хуманитарке Азенат Николсон, која је била толико потресена таласом избеглица које су стизале у Њујорк да је сама отпутовала у Ирску како би се уверила у размере глади. Интегришући историјске и савремене документарне материјале, Денехи даје јединствену перспективу страшних догађаја који су довели до тога да чак милион Ираца умре од последица глади, док је исто толико становника ове земље емигрирало у Сједињене Америчке Државе, Канаду и Енглеску.

У музичком смислу Денехи ствара потресни дијалог између Азенат Николсон и умирућег Ирца чију деоницу пева познати интерпретатор старе ирске традиције певања Ирла О Линард на гаелском језику. Инструментални корпус композиције доноси богату звучну слику базирану на минималистичкој естетици, која дочарава опустошену и усахлу земљу. У комплексном наративу ове кантате, са оперским елементима, Денехи се бави сложеним питањима владавине и економске политике, односно идејама о неуједначеним зарадама, несигурностима у вези са храном и преживљавањем које су актуелни и данас. У неку руку ову композицију можемо сагледати и као вокални циклус од пет делова, у којем се музички светови двоје протагониста на крају стапају у један. Дело оставља утисак мејнстрим постминималистичке композиције, која подсећа на оперска оставрења Џона Адамса.

Уредница Ксенија Стевановић