Уметност интерпретације – Виолончелиста Шекју Кане-Мејсон изводи Елгара

Овај млади извођач своје музичко образовање је започео са шест година, најпре кратко учећи виолину, да би се потом пребацио на виолончело. Његов таленат је убрзо препознат, те је са само девет година добио стипендију припремне академије Краљевске академије за Музику у Лондону, где тренутно студира у класи Хане Робертс. Године 2016, Шекју Кане-Мејсон је потписао издавачки уговор са Деком, објављујући свој први албум под називом Инспирација, а годину дана касније уследио је и наступ на Промс фестивалу, где је извео Дворжаков Рондо у Ге дуру. У јануару ове године објавио је и свој други албум, под називом Елгар, на којем централно место заузима Елгаров Концерт за виолончело у е молу опус 85. Критика хвали извођење због пажње посвећене ритмичким детаљима и сигурне интонације, али је приметан недостатак спонтаности и енергије који иначе красе наступе овог уметника. У поређењу са можда најреферентнијом интерпретацијом истог дела коју је начинила Жаклин де Пре, може се рећи да Кане-Мејсон пред собом има још дугачак развојни пут. Младост овог уметника, због недостатка искуства у обликовању шире концепције и пружања индивидулане интерпретације добро познате парититуре се тако испоставља као његова највећа мана; са друге стране, његова младост и порекло тренутно представљају и велику предност, будући да са собом доноси енергију нове генерације као и блискост са новом публиком класичне музике на коју велике издавачке куће и те како рачунају.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић