Имагинарни пејзажи

Пред нама је Аминијев својеврсни електронски ноткурно, готово кошмарна визија ноћи и двострукости спавача и сневача. Наиме, уметник је био инспирисан мишљу Мориса Бланшоа који каже: „Свака ноћ има две ноћи у себи. Ноћ у којој тело спава, није иста као ноћ коју сневач проводи у сновима. Успавано тело може да лежи под звездама, док сневач може да сања о звездама – чак и да путује до њих – али ноћ у којој се сан дешава је ноћ без звезда".

Амини је овај Бланшоов цитат открио док је истраживао концептуални оквир за албум посвећен ноћи, али је са њим направио посебну везу пошто је доживео нервни слом после дуготрајне инсомније. Пошто је провео неколико дана на интензивној нези у болници, почео је да размишља о свести и свесности, о стању између сна и сневања. Покушавајући да објасни ово искуство, Амини је наишао на реч „serus" – што на латинском озачава спорост, успореност и кашњење. Она је сумирала стање у којем се његово тело одмарало, док је његов успавани ум покушавао да остане будан, како би, по речима Аминија, „сањао један други свет у којем би желео да се пробуди". У музичком смислу албум Serus приказује тамне, грануларне и комплексне дрон структуре, у којима се налазе бројни шумови, исијавања и звучне плохе, у сталној покренутости и трагању. На самом крају албума из ове соничне магме избија меланхолична и мелодична тема, налик Горецком, која повезује све сегменте у наративну, драматуршки кохерентну целину.

Уредница Ксенија Стевановић