Антологија српске музике

Рођен у Осијеку 1900. године, Марко Тајчевић је студије започео у Загребу, а потом их наставио у Прагу и Бечу. Након повратка у Загреб радио је као професор у Женској грађанској школи, Учитељској школи и Реалној гимназији, као и у музичкој школи Лисински, чији је био један од оснивача. Године 1940. долази у Београд, где ради најпре као професор Средње музичке школе при Музичкој академији, а потом у периоду од 1945. до 1966. као професор композиције и теоријских предмета на Музичкој академији.

Према речима Властимира Перичића, Тајчевићев музички језик заснован је на неисцрпној инспирацији народним музичким стваралаштвом, које вешто транспонује у звучни простор уметничке музике. Истанчаним осећајем за стилизацију фолклорног материјала, Тајчевић остварује класично уравнотежен музички израз умерено савременог хармонског језика и тонално-модалних структура. У средишту његовог композиторског интересовања, посебно место заузимају вокални облици, међу којима се истичу световна дела попут Македонских песама, Три мадригала, Јурјевских попевки, као и духовна остварења – Четири духовна стиха, Опело и Литургија.

Прво дело које ћете чути представља једну од најрадије извођених Тајчевићевих духовних композиција. То су Четири духовна стиха, из 1928. године. Основу овог дела чине одломци из псалама на старословенском језику, а оно се одликује модално-архаичним хармонским везама, уз обилну примену полифоних средстава. Четири духовна стиха премијерно су изведена у Загребу 1929. године када је хором Лисински дириговао Милан Сакс, док је као солиста наступио Рудолф Букшег.

Слушаћете интерпретацију Академског хора Обилић под управом Даринке Матић Маровић. Као солиста наступа бас Дарко Манић. Снимак је забележен 11. септембра 2011. године у цркви Свете Тројице у Неготину, на концерту одржаном у оквиру фестивала Мокрањчеви дани.

Потом следи једно од најпознатијих Тајчевићевих камерних остварења: Седам балканских игара, у оркестарској верзији. Иначе, ово дело из 1926. године композитор је посветио пијанисти Светиславу Станчићу који га је први пут извео у Загребу 25. фебруара 1927. године.

Слушаћете интерпретацију Симфонијског оркестра Севернонемачког радија из Хановера, у аранжману словеначког композитора Бога Лесковица. Диригује Моше Ацмон.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић