Aнђелкa Цвијић: Рефлексије о науци

У својој новој књизи Скривени човек Бојан Јовановић указује на битан проблем данашњице који се састоји у томе што културни обрасци, које смо стварали и за које смо мислили да су савршени за нас, не иду у корак са временом и само откривају нашу беспомоћност да и даље држимо зауздано своје скривено друго – не више лице, већ скривено биће. Како коментарише Анђелка Цвијић, стварност света, која данас својом модерном, софистицираном изопаченошћу подстиче латентно друго на експлозију чији су исходи најчешће зло и трагедија, испитана је у Скривеном човеку кроз праксу током историје цивилизације и кроз промене културних модалитета због којих је одређени феномен задржан или одбачен. У томе значајну улогу играју мит и сан, у којима се очитују људски страхови и фрустрираност пред непознатим, као и ограниченост у спознавању света и себе. Из њих произлазе и узроци и последице схватања неких феномена о којима се говори у књизи, као што су језик као огледало културе, религијски архетипови и савремена „религија" ауторитарних друштава, облици јунаштва од древних митова до данас, све до колективно несвесних представа које се односе на маску, змију, магарца и тако даље.

* * *

Дело Бернарда Сјутса Скакавац: игре, живот и утопија инспирисано је Езоповом басном „Цврчак и мрав", али српског читаоца не треба да збуни откуд то да се уместо цврчка појављује скакавац - наиме, у енглеској култури је при преношењу Езопове басне дошло до забуне, па је она тамо позната под називом „Скакавац и мрав", објашњава Анђелка Цвијић. Књига је писана у дијалошкој форми, као иронична али сасвим доброћудна парафраза Платонових дијалога, а главни јунаци су Скакавац и његови следбеници – Скептик и Пруденција, којима Скакавац попут професора, пре него што ће умрети од глади (касније васкрснути како би до краја објаснио своју филозофију игре), указује на значај игре у људском животу. Кроз те дијалоге, Сјутс обрађује три кључна елемента игре: предиграчки циљ, конститутивна правила којих се по цену великих мука човек мора придржавати, иначе то више није игра, као и играчки став. Сјутсов став који се провлачи кроз читаву књигу је да су игра и играње кључно човеково добро, темељна вредност културе и да су границе игре „уједно и границе људске слободе".

Читао је Александар Божовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.