Уметност интерпретације

Овај белгијски уметник рођен је 1946. године, а каријеру је започео као певач – најпре је као дечак певао у хору катедрале у његовом родном Генту, да би се касније, на наговор браће Кејкен, Густава Леонхарда и Алфреда Делера, определио за каријеру контратенора, поставши један од најбољих певача овог фаха у својој генерацији. Године 1977, основао је ансамбл Кончерто Вокале, са којим је за издавачку кућу Хармонија мунди објавио снимке ретко извођених дела која је критика примила са великим одушевљењем. Из овог периода потиче велики број снимака Ренеа Јакобса, на којима он интерпретира дела мање познатих композитора попут Антонија Честија, Вилијама Лоуза, Луке Маренција и других аутора, али и један од најцењенијих дискографских записа Пасије по Матеју Јохана Себастијана Баха из 1989. године, на ком овај контратенор наступа у ансамблу предвођеним Густавом Леонхардом.

Током осамдесетих година, Јакобс почиње све чешће да преузима место диригента, посебно се фокусирајући на интерпретације заборављених дела венецијанских оперских композитора попут Франческа Кавалија, али и остварења Телемана, Грауна, Моцарта, Хајдна, Гасмана, Кајзера и других аутора из 18. века. Један од најцењенијих снимака које је Рене Јакобс остварио као диригент, био је запис Моцартове „Фигарове женидбе" који је 2004. године овенчан низом призанања – од Грамофонове награде за „снимак године", награде „Шок" часописа Л монд де ла мизик, Гремија за најбољи оперски снимак и низа других престижних награда. И наредне године је забележио два изузетна снимка – Хендловог Риналда, те ораторијума Годишња доба Јозефа Хајдна који је 2005. године освојио признање Дијапазон д Ор.

Јакобсово дугогодишње певачко искуство учинило га је једним од најбољих диригената вокално-инструменталних остварења и опере. Наиме, он ужива репутацију „певачког диригента" односно диригента који добро познаје могућности правилног вођења даха, те стога одлично води речитативне одсеке. У једном интервјуу, Јакобс је изјавио „да је основна ствар које диригент мора бити свестан јесте да дише као певач. Зато што се певачи увек баве текстом пре музике, диригент мора волети поезију... Када припремам оперу, пре него што започнем са студирањем партитуре, проучавам либрето код куће. Када дође време за пробе, ја такође радим са певачима на речитативима. Јер за мене, поезија без нота композитора је и даље музика", завршава Јакобс.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић