Век хармонике – Ендрју Пол Мекдоналд
Представићемо стваралаштво канадског аутора Ендрјуа Пола Мекдоналда. Слушаћете остварења „Ветрови Тире” у интерпретацији Јозефа Петрича и гудачког квартета Пендерецки и „Пролеће (по Ботичелију)” опус 71 за обоу и хармонику у тумачењу Нормана Форжеа и Јозефа Петрича.
Ендрју Пол МекДоналд рођен је 1958. године у Онтарију. Овај уметник студирао је на одсеку за музичку теорију на Универзитету Западног Онтарија, а докторирао је композицију на Универзитету у Мичигену 1985. Исте године, Мекдоналд се окреће педагошком раду - почиње да ради на универзитету у Квебеку, а потом и на Бишопс универзитету у Леноксвилу, где и данас предаје композицију. Поред тога, Ендрју Пол Мекдоналд се бави дириговањем, а свира и акустичну и електричну гитару. Овај уметник ужива велики углед у својој земљи о чему сведоче бројне поруџбине које добија од Канадске опере и других еминентних канадских институција.
Остварење Ветрови Тире Ендрјуа Пола Мекдоналда из 1997. године посвећено је хармоникашу Јозефу Петричу, а инспирисано је звуком ветра који је Мекдоналд ослушкивао током боравка на грчком острву Санторини.
Пролеће (по Ботичелију) опус 71 за обоу и хармонику написано је 2006. године за Нормана Форгета и Јозефа Петрича, а представља музичку дескрипцију Ботичелијеве Примавере, односно Алегорије пролећа из 1482. године. Мекдоналд је остварио занимљив дијалог два инструмента који започиње хармоника дочаравајући уз помоћ меха лик Зефира, мартовског ветра. У средишту Ботичелијеве слике, као и овог музичког дела је Венера, представљена лајт-мотивом у обои који у основи садржи молски тетрахорд. Музичка сцена Пролећа завршава се медитативном мелодијом која осликава лик бога Меркура, заштитника гаја.
Уредница емисије Марија Вуковић
Коментари