Музика вива

Сергеј Ахуновје рођен 1967. године у Кијеву, где је завршио Државни конзерваторијум и где је свирао обоу у симфонијском оркестру. Године 1992. се преселио у Санкт Петербург, посветивши се рок музици. Од 2005. године посветио се студијама композиције, а наредне године се настанио у Москви где је почео да развија композиторску каријеру. Добитник је неколико награда за композицију, као и признања за дискографска издања са његовим ауторским делима, како у Русији, тако и у иностранству. Инспирисан поступцима музичког минимализма, Ахунов је развио сопствени принцип „цикличних прогресија", у којем сваки број добија звучног еквивалента. Он овај принцип изводи из питагорејско-боетијевске традиције музичке теорије која дубински повезује музику и математику, пре свих аритметику. Са друге стране, у његовим минијатурама за клавир осећа се снажан утисак барокних узора - пре свих Јохана Себастијана Баха - што је такође једна од карактеристика савременог руског минимализма.

Игор Јаковенко је завршио одсек за историјско и савремено извођење на Конзерваторијуму Чајковски у Москви у класи Јурија Маринова, а потом и џез студије на Државној класичној академији Мајмонид у главном граду Русије. Усавршавао се у области импровизације у Њујорку, а током каријере се бавио и извођењем авангардне музике, џеза, као и слободним импровизацијама у маниру романтичарских композитора.

Циклус „Хлебњиков" је настао током 2018. године. Он се састоји од четрнаест композиција које се базирају на песмама, чланцима, есејима, филозофским и нумеричким теоријама овог песника, који се сматра једним од најважнијих представника руске авангарде на почетку XX века и којег је Роман Јакобсон описао као „највећег светског песника минулог XX века". Циклус је подељен у три групе које чине песме на Хлебњикове стихове, затим вокализе у облику бројева на основу којих је песник створио свој закон времена (број 48, 365 и број 317), као и на инструменталне нумере које указују на номадизам за који се Хлебњиков залагао у својим делима и животу.

У истовремено авангардним, мелодијски комуникативним и театарски изражајним композицијама Јаковенко даје свој портрет Велимира Хлебњикова, који је по речима композитора био „песник, мислилац, путник, дервиш, јогин и председавајући земљине кугле".

Уредница Ксенија Стевановић