Милан Ћирковић: Парадокс нецепања атома

Аутор истиче да упркос нашем самозадовољству ониме што је homo sapiens постигао у, рецимо, последњих десет хиљада година, то време је заправо потпуно неадекватно и прекратко за објективни и озбиљни закључак око адаптивне вредности наших сазнајних особина. Прва научна дискусија у којој се помиње негативна адаптивна вредност људске интелигенције појавила се 1963. из пера великог палеонтолога и еволуционисте Џорџа Гејлорда Симпсона који упозорава на то да се питање адаптивне вредности људске интелигенције не може разрешити само на основу очигледне емпиријске чињенице да су људи најуспешнија животињска врста на планети данас. „Данас је пролазни тренутак, милион пута краћи од трептаја ока наспрам еволуционих временских скала. Симпсон указује да би, ако људска интелигенција доводи до ризика X и ако X изазове изумирање људске врсте, једини разложан закључак био да људска интелигенција има веома негативну адаптивну вредност. У Симпсоново доба било је недвосмислено да X = нуклеарни рат. Данас се, нажалост, истичемо разноврсношћу у том погледу, тако да данас X може бити и антропогено глобално загревање, вештачки изазвана пандемија „побољшаног" патогена, или чапековска побуна робота, односно појава непријатељски расположене вештачке интелигенције...", пише Милан Ћирковић.

Милан М. Ћирковић (1971) виши је научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду и доцент на Департману за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Одбранио је докторат из физике на Државном универзитету Њујорка 2000. године. Његови главни истраживачки интереси су у областима астробиологије (потрага за ванземаљским животом и СЕТИ, антропско начело), космологије (тамна материја, будућа еволуција свемира) и филозофије (стрела времена, каузалност, епистемологија, анализа ризика, трансхуманизам, интердисциплинарни дијалог). Објавио је до сада три књиге и око стотину научних радова у престижним светским истраживачким часописима и у зборницима радова са међународних конференција. Објавио је и педесетак чланака у домаћим и међународним часописима за популарну науку, те неколико књижевнотеоријских огледа. Превео је више научно-популарних књига на српски језик.

Текст је читала Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.