Хроника Трећег програма

Са недавно завршеног 15. филмског феставала „Слободна зона" Дејан Петровић издваја два филма из програма „Женска линија". У документарном остварењу Мафија кроз објектив британска ауторка Ким Лонгиното пажњу усмерава на италијанску фотографкињу Летицију Батаљу, чија се каријера на чудан начин поклапа са успоном Коза Ностре. Кроз разговоре са, упркос свему, виталном и ведром Летцијом Батаљом, снимке жртава мафијашких обрачуна које је она начинила, инсерте из телевизијских емисија и филмова о мафији, редитељка нас упознаје са једним тешким и драматичним временом из новије италијанске историје.

Амерички редитељ Роб Гарваера се у свом документарцу бави животом и радом легендарне филмске критичарке Полин Кејл. Ово остврење је вредно сведочанство о каријери једне интелктуално снажне жeне, бескомпромисне и повремено дрске критичарке, која је својим бритким, понекада и исхитреним текстовима повређивала и била повређивана, али увек пуна љубави, страсти и посвећености објекту свога интересовања.

* * *

Током октобра у галерији „Подрум" Културног центра Београда одржана је изложба Анице Вучетић Између светова, у оквиру које је представљено девет видео инсталација и амбијената насталих током протекле три године, а њихова идејна и продукцијска комплексност указују на узорну стваралачку амбицију, храброст и неодустајање од постављених креативних принципа ове уметнице. Поставком доминира амбијентални рад „Између светова", а реч је о симултаној седмо-каналној пројекцији на транспарентним платнима, чији је наратив базиран на јапанској традицији Сакуре, посвећеној пролећном цветању трешње. Осим овог дела, Љиљана Ћинкул посебно истиче видео инсталацију Са друге стране, односно снимак ауто-перформaнса у напуштеној фабрици, као и радове Изван фокуса 2, Прозор и На осами у којима уметница истражује временску капсулу у којој су затворени наши поетизовани естетски доживљаји и ментална стања.

* * *

Културни центар Београда и издвачка кућа Клио прошле године су објавили књигу Питера Брука Суштина милосрђа, коју је с енглеског превео Ђорђе Кривокапић. Књига једног од најзаначајнијих театарских стваралаца 20. века садржи девет есеја и, премда је полазиште у сваком од њих нека од Шекспирових драма које је сам режирао, Питер Брук се током анализе драма позива и на примере, реченице или филозофске премисе који се налазе у другим Шекспировим комадима. Па ипак, у том слободном кретању кроз монументални драмски опус свог омиљеног писца, Питер Брук не скрива да су му најближи комади Хамлет, Краљ Лир и Бура. Како коментарише Радомир Путник, сведочење Питера Брука о Шекспиру и његовом театру истовремено је и сведочење о Бруковом редитељском приступу и, шире узевши, о његовом редитељском методу.

Читала Марица Милчановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.