Фроментал Алеви: Јеврејка

Поред њих представили су се: Метју Нулин као принц Леополд, Мерседес Аркури као принцеза Евдоксија, Павел Червински као кардинал Броњи, Гагик Вардањан као градоначелник Руђеро, Хуберт Запиор као наредник Алберт. Хором и оркестром Државне опере из Хановера диригује Константин Тринкс.

Премијера Јеврејке написане на либрето Ежена Скриба, одржана је 23. фебруара 1835. године у Париској опери. У главним улогама наступили су водећи певачи тог доба попут тенора Адолфа Нурија и сопрана Корнели Фалкон. Сценска поставка овог дела била је једна од најспектакуларнијих у историји париске Опере. У једном новинском чланку тако проналазимо да је процесија на коњима из првог чина упоређена са осмим светским чудом. Савременици су се дивили детаљима костима - пошто су средњовековни оклопи репородуковани у металним одливцима, а не у папиру. Само дело имало је бројне поштоваоце укључујући и Берлиоза и Вагнера, али је међу њеним највећим љубитељима био Густав Малер који је изјавио „Ја сам апсолутно поражен овим дивним, величанственим делом. Сматрам га једном од најзначајнијих опера икада написаних".

Сензационална драматургија либрета савршено одражава Скрибов позоришни стил. Сам заплет је испуњен немогућим ситуацијама - Ракела у ствари није Елеазарова него Броњијева ћерка, њен љубавник није јеврејски занатлија, већи хришћански владар. Откривање сваке од ових ситуација ствара сукоб у оквиру великих статичних ансамбала. У ликовима Броњија и Елеазара, Скриб је створио два фанатика који су осуђени на страшну судбину. Успех Јеврејке треба тражити у ствари у снажном секуларном и антиклерикалном усмерењу приче, потпомогнутим Алевијевом спектакуларном музиком и великим мелодијским даром посебно у великој Елеазаровој арији Rachel, quand du Seigneur на крају четвртог чина.

Уредница Ксенија Стевановић