Научни скупови – Зорица Томић: „Нада и ентропија”

Језичка/симболичка интерпретација/транслација сопственог искуства, као и мапирање и разумевање узајамности односа са другим субјектима, представља темељ бројних неспоразума у комуникацији. Али парадоксално, управо су неспоразуми, односно напор да се они превазиђу, сам темељ људске комуникације; отуда је комуникација, по речима Зорице Томић, родно место наде. Наду треба разумети као настројеност саговорника у погледу могућности заснивања интерсубјективности комуникације. Дакле, категорија очекивања која је врло блиска категорији наде, у комуниколошком смислу, темељи се на функцији знања (онога што је познато/редундантно у поруци). Пошто је нада оријентисана ка будућности, она се односи на могућност детекције и разумевања новума (смисла) који тек треба да се појави, тако да Рортијеву тезу да „политичко одлучивање претпоставља наду" можемо ставити у контекст теорије комуникације. Штавише, свако одлучивање претпоставља наду - наду да смо добро изабрали, јер осим наде, ни са чим другим ни не можемо да рачунамо. За разлику од света компјутинга, који представља ма колико огроман, у основи затворени систем ограниченог и предвидивог броја могућности, људска комуникација оперише у мрежи неодлучивости и тиме се налази у сфери коју је немогуће контролисати (то је смисао ентропије, док је нада, сходно томе позитивна настројеност да се у хаосу детектује поредак, а тиме и смисао).

Следећег четвртка, 24. октобра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.