Век хармонике – Интерпретације Теодора Анцелотија

Својим уметничким радом Анцелоти је значајно допринео интеграцији хармонике у савремену класичну музику. У жељи да допринесе развоју техинке, спровео је градитељске измене заменивши материјале од којих се праве неки делови инструмента и на тај начин повећао звучни дијапазон хармонике.

Од 80-их година XX века Анцелоти редовно наступа на великим фестивалима, а ангажован је и као солиста водећих оркестара. Свој педагошки рад започео је на Универзитету уметности у Берну, а од 2002. године ради као професор на музичкој Академији у Фрајбургу. Дискографија овог уметника обухвата широк репертоар, од Баха и Скарлатија, до Јаначека, Сатија, Кејџа и других.

На почетку ћете чути снимак Концерта за хармонику Жоржа Апергиса у извођењу Теодора Анцелотија и Гирцених оркестра из Келна, под управом Емилија Помарика. Снимак је забележен на концерту одржаном 7. маја ове године у дворани Филхармоније у Келну.

Концерт за хармонику овог савременог француског композитора посвећен је Теодору Анцелотију, а настао је као поруџбина фестивала Музика Вива из Минхена и Дома музике из Порта. Сачињен је од мањих, идејно потпуно различитих блокова, који се на крају композиције стапају у јединствен музички мозаик. Према речима Апергиса, хармоника није третирана као класичан солистички инструмент, већ је она у овом случају покретач оркестра, односно иницијатор музичког развоја. Са другим инструментима хармоника повремено образује и мале камерне саставе попут квинтета или октета који се издвајају из оркестарског звука, а потом поново утапају у њега.

Поред ове композиције чућете још два комада савремених композитора са Анцелотијевог албума Push Pull: насловну нумеру са овог албума немачког композитора Ролфа Рима из 1995. године и Дијалог о ваздуху за хармонику, Винка Глобокара - француског авангардног композитора, словеначког порекла.

Уредница емисије Марија Вуковић.