Опера комик и Мишел-Жан Седен

Седен је био најзначајнији и најутицајнији либретиста француске комичне опере, односно опере комик, у другој половини 18. века. Рођен у Паризу, 2. јуна 1719. године, са 16 година је започео каријеру архитекте, али је од својих тридесетих година такође писао и поезију. Педесетих година 18. века објавио је своја прва литерарна дела, а 1756. публиковао је сатиричну поему Водвиљ у којој је изложио своју критику тадашње опере комик. У том периоду комична опера, извођена у два позоришта у Паризу, у четвртима Сен Жермен и Сен Лорен, стицала је све већу популарност и то на уштрб италијанске опере. Управа Париза решила је, 1762. године, да поменута позоришта затвори, али и да трупу позоришта из Сен Жермена припоји Италијанском позоришту које је радило под краљевском заштитом.

Једна од првих опера комик које су постављене након ове реорганизације била је Краљ и сељак, дело Мишел-Жана Седена и композитора Пјер-Александра Монсињија. Седен је либрето израдио на основу истоимене драме енглеског писца Роберта Додзлија из 1737. године и одраз је његовог преданог интересовања за енглеску тематику која покреће политичка питања грађанског сталежа.

Радећи на опери Краљ и сељак, Седен је блиско сарађивао са композитором и произвео либрето који је омогућио блиску везу драмске радње и музике на начин који је био незабележен у дотадашњој опери комик. Посебно су сцене природе, попут олује у шуми, не само музички инвентивне већ и вешто интегрисане у портрете ликова. Монсињи такође користи разноврсне форме солистичких музичких нумера - од да капо арије, преко ронда, до строфичних песама - како би осликао карактер ликова. Финале другог чина и септет у трећем чину примери су ситуација у којима је драмски ток радње у потпуности сједињен са музичким током. Монсињијево и Седеново остварење било је запажено зарад ових квалитета и било је популарно и извођено све до Француске револуције, а поред Париза, опера је изведена и на дворовима у Бечу и Санкт Петербургу.

Аутор Срђан Атанасовски.
Уредница Сања Куњадић.