Постистина у савременом добу – говори Иван Младеновић

Основна идеја у вези са разматрањем концепције епистемичке демократије јесте да се истражи шта у оквиру демократског одлучивања доприноси квалитету одлука. У овом излагању Иван Младеновић преиспитује један од најутицајнијих приступа у овој области - епистемички процедурализам Дејвида Естлунда, који се темељи на инсистирању да су потребни независни критеријуми исправности и процедуре одлучивања које су у довољној мери поуздане и правичне.

Како запажа Младеновић, питање истине се у оквиру ове концепције јавља на два места. Прво, мора бити истина да је одређена форма прихватљивости за независне критеријуме адекватна. И друго, за саму процедуру одлучивања треба да буде у довољној мери поуздано да следи истину, односно да доводи до исхода који су у складу са независним критеријумима исправности. Естлунд предлаже да се тражена форма сагласности за критеријуме исправности ограничи на скуп разложних или квалификованих тачака гледишта. У супротном, за било коју изоловану групу могло би се рећи да је њена сагласност једнако адекватна. Међутим, релативистички настројен критичар епистемичког процедурализма могао би да тврди да критеријуми исправности могу да варирају с обзиром на стандарде процене различитих изолованих група. Стога је потребно пронаћи начин на који се може одговорити на овај релативистички изазов, али и на питање како нам ова прилично апстрактна разматрања могу помоћи да разумемо неке проблеме са којима се суочавају савремена друштва.

Следећег петка, 7. јуна, можете пратити излагање Драга Ђурића Веровања, истина и емоције

Уредници циклуса Тања Мијовић.