Савремена српска музика

Овај аутор, рођен 1950. године у Београду, завршио је основне и магистарске студије композиције на Факултету музичке уметности у Београду у класи Станојла Рајичића. Потом се усавршавао на Орфовом институту у Салцбургу, као и на мајсторском курсу Витолда Лутославског у Грожњану. Редовни је професор композиције на Факултету музичке уметности, а држао је међународне мајсторске курсеве и семинаре на познатим европским високим школама као што је Гилхолд школа за музику и драму у Лондону.

Зоран Ерић је добитник великог броја награда и признања, међу којима се издвајају три Мокрањчеве награде: 1997. године за Оберон концерт, 2001. за Шест сцена - коментара за три виолине и гудачки оркестар и 2008. године за гудачки секстет Седам погледа у небо. Био је лауреат Стеријине награде, Октобарске награде града Београда, Велике златне медаље Универзитета уметности у Београду, Коњовићеве награде и других.

Ерићев опус обухвата дела различитих жанрова која су писана за различите ансамбле и солисте. Међу значајнија убрајају се балети Бановић Страхиња, Јелисавета и Проклета авлија, Off за контрабас и гудаче, Cartoon за гудаче и чембало, Talea Koncertstueck за виолину и гудаче, као и циклус Слике хаоса који чине The Great Red Spot of Jupiter за озвучено чембало, удараљке и живу електронику, Хелијум у малој кутији за гудаче, Нисам говорио за алт саксофон, усну бас-хармонику, глумца наратора и мешовити хор и Оберон за флауту и инструментални ансамбл; Шест сцена - коментара за три виолине и гудачки оркестар, Ко је убио галеба за дванаест чела, Седам погледа у небо за гудачки секстет итд. У Ерићевом стваралаштву посебно место заузима примењена музика, која је настала у сарадњи са нашим најистакнутијим позоришним ствараоцима и редитељима филмова као што су Убиство с предумишљајем, Стршљен и Сенке успомена.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић