Антологија српске музике
Стеван Христић: ораторијум Васкрсење. Хором и Симфонијским оркестром Радио-телевизије Београд диригује Бојан Суђић. Солистичке деонице певају: сопран Радмила Смиљанић – Марија Магдалена, бас Живан Сарамандић – Апостол Петар, баритон Никола Митић – Исус Христ и тенор Карољ Колар – Апостол Тома. Снимак је забележен на концерту одржаном 1992. године.
Рођен 1885. године у Београду, Стеван Христић је већи део детињства провео у иностранству, где је дипломатска служба водила његовог оца. Године 1903. похађао је Српску музичку школу у Београду у којој му је теорију предавао Стеван Мокрањац. Од 1904. до 1908. године студије композиције и дириговања похађао је у Лајпцигу. Потом је, у периоду од 1910. до 1912. године, био на специјалистичким студијама у Риму, Москви и Паризу.
У периоду између два светска рата Христић је био веома активан у организацији музичког живота Београда. Наиме, 1923. године учествовао је у оснивању Београдске филхармоније на чијем је челу био до 1934. године, радио је као шеф-диригент београдске Опере, а директор ове институције постао је 1925. године. Од оснивања Музичке академије у Београду 1937. године, Христић је био професор композиције, а потом 1943. и 1944. године и ректор. Био је први председник Савеза композитора Југославије, а године 1950. изабран је за редовног члана Српске академије наука, као и за директора Музиколошког института.
Васкрсење из 1912. године представља први ораторијум у српској музици. Писан је по тексту Драгутина Илића, а обликован у два дела. Библиска радња одвија се у ускршњу зору. Наиме, први део – Весница са гроба – садржи симфонијско-хорски увод Свитање у Јерусалиму, појаву Марије Магдалене, која ученицима доноси вест да је Христово тело нестало из гроба и појаву Христа Магдалени. Интересантно је истаћи да је симфонијски увод ораторијума, прерађен и без хора, Христић обликовао као засебно дело за концертни подијум и насловио га Поема зоре.
У другом делу – Христос међу ученицима – Христић звуком дочарава како пробуђени народ јури ка Голготи и затиче празан гроб. Након тога следи Магдаленино саопштење ученицима да је видела Христа, јављање Христа ученицима, сцена са неверним Томом, и коначно финале - Осана и Христос васкресе.
Како истиче Властимир Перичић, ораторијум Васкрсење премијерно је изведен 3. маја 1912. године у Београду. Хором певачког друштва Станковић и оркестром Краљеве гарде дириговао је Станислав Бинички, док су као солисти, поред осталих, наступили Мирослава Бинички као Марија Магдалена и Милан Јаковљевић као Исус Христ.
Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић
Коментари