Жене у музици

Стваралаштво Габријеле Лине Френк дубоко је прожето вишеслојним културним наслеђем: мајка јој је перуанско-кинеског, а отац литванско-јеврејског порекла. Управо потрага за сопственим идентитетом, као и везама између различитих музичких традиција, налази се у средишту њеног опуса. Студирала је на Универзитету Рајс, а докторат из композиције стекла је на Универзитету у Мичигену. Њена музика често повезује западну класичну форму са латиноамеричким, нарочито андским фолклорним наслеђем. Звучни свет традиционалних инструмената као што су кена, зампоња или чаранго она преноси у оркестарске и камерне саставе, стварајући препознатљив, живописан и слојевит музички језик. У њеном приступу често се препознаје блискост са уметничким наслеђем Беле Бартока и Алберта Хинастере, композитора који су фолклорну грађу претварали у савремени музички језик.

Посебно место у опусу Габријеле Лине Френк заузима опера Последњи сан Фриде и Дијега, као и бројна оркестарска и камерна дела надахнута пејзажима, митовима и ритмовима Латинске Америке. Ова уметница данас важи за једну од најпрепознатљивијих америчких композиторки савремене музике – ауторку чији рад спаја интимну породичну историју, културну разноликост и раскошну оркестарску имагинацију. Њена дела изводили су бројни угледни ансамбли и уметници, међу којима су и Кронос квартет, ансамбл Хјустонска симфонија, виолончелиста Јо-Јо Ма, Оркестар из Филаделфије и многи други. Добитница је стипендије Фондације Гугенхајм и Латино Греми награде за композицију Плесови Инка, а 2025. године примљена је у Америчку академију за уметност и књижевност. Ове, 2026. године проглашена је композиторком године према избору угледне америчке платформе и публикације Musical America, а овенчана је и Пулицеровом наградом за музику за оркестарско дело Колибри: Мит будућности. Дело је премијерно изведено 13. марта 2025. у Филаделфији, а надахнуто предањем са Анда, искуством калифорнијских пожара и промишљањем о крхкој будућности планете.

Уредница Ирина Максимовић Шашић