Јохан Себастијан Бах: Пасија по Јовану

Холандским камерним хором и Консертхебау оркестром дириговао је Вилијам Кристи, док су се у солистичким деоницама представили врсни певачи као што су тенор Реинад ван Мехелен у улози Еванђелисте и бас Алекс Розен као Христ. Као остали солисти наступили су сопран Емике Борат, контратенор Јестин Дејвис, тенор Ентони Грегори и бас Ренато Долчини.

Вилијам Кристи се последње три године враћа великим вокално-инструменталним композицијама Јохана Себастијана Баха - иако се у својој каријери са ансамблом Цветне уметности није превише бавио опусом овог композитора - можда и зато што сматра да са својих 75 година има довољно знања и искуства да може да пружи нови и свежи поглед на Бахова дела која спадају међу најкомплекснија и најизазовнија остварења западне музичке традиције. Тако је (за ансамбл) јубиларну 2019. годину посветио управо извођењима Пасије по Јовану, дела за које каже да га изучава од детињства, а премијерна извођења у Холандији, Француској и Пољској током априла су дочекана са великим ентузијазмом јавности. Кристи се опредељује за бржа темпа, појачану и драматичну атмосферу, чиме цела Пасија добија на компактности и ургентности, у складу са хиперболичном репрезентацијом афеката барокне уметности.

Поред тога што је три године старија, Пасија по Јовану је нешто скромнијих димензија од Пасије по Матеју. Изведена је током прве године у којој је Бах постављен за управника црквене музике у Лајпцигу. То извођење се десило 7. априла 1724. године у Цркви Светог Николе, током Вечерње службе на Велики петак. Иако постоји мишљење да је ова Пасија мање „довршена" од наредног, монументалнијег дела - Пасије по Матеју, у ствари налазимо се пред изузетно драматичним и композиционо смелим остварењем које одговара наративној структурки Јеванђеља по Јовану, тачније поглавља XVIII и XIX из којих је Бах преузео већину текста и то у преводу Мартина Лутера на немачки. Можда најпознатији део Пасије по Јовану је уводни хор Господе, наш господару у којем доминира покренута, драматична фигура у гудачима над којом се смењују како деонице дрвених дувачких инструмената, тако и хорски парт пун преклињујућег тона и снажних узвика Herr - Господе.

Уредница Ксенија Стевановић