Имагинарни пејзажи

Кристијан Фенес је свој први албум после четворогодишње паузе направио у продукцијски „скученим" условима у Бечу. Наиме Фенес каже да је привремено морао да пресели своју опрему у малу собу у свом стану, где је започео да ради на новим композицијама користећи само слушалице као мониторинг процеса. Ова ситуација га је подсетила на стварање његових првих снимака 90-их година у „кућној радиности". Испрва фрустриран, уметник је успео да продукциона ограничења претвори у инспирацију за стварање користећи минимални сетуп - гитару и компјутерске max-msp печеве. У неку руку албум Агора доноси са једне стране осврт на Фенесову двадесетогодишњу каријеру, док са друге отвара и до сада мање присутне звучне светове у остварењима овог уметника. Они који се први пут упознају са Фенесовим звуком чуће све његове карактеристике - комплексни, светлуцави, грануларни дрон, изузетно засићен, готово „симфонијски" богат у чијој основи се налази звук гитаре - како у њеном акордском потенцијалу, тако и у улози предводника неспутане и инспирисане мелодичности. Фенес сам говори о сведености тих инцијалних гитарских „каписли" - у поређењу са умећем великих џез мајстора попут Мајлса Дејвиса који је био чувен по свом лапидарном зрелом стилу лишеног виртуозних пасажа. Квалитет тона, истиче Фенес, је оно што је разликовало Мајлса у односу на све остале. У неку руку, он од своје гитаре ствара једно такво оруђе - инструмент тона који побуђује широку, епску и евокативну лепоту реверберације звука. Са друге стране, чујемо као на пример у завршној нумери We Trigger the Sun неке нове акценте - попут синтисајзерских уплива којих има, како то и сам уметник признаје, више него у другим његовим остварењима. Ипак, основна карактеристика албума Агора јесте мир, зрелост и проживљена емотивност која долази са акумулираним искуством и сигурношћу у сопствене поетичке и естетичке изборе који чине оно „аутентично" што је најтеже досећи у уметности.

Уредница Ксенија Стевановић