Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Представа Путујуће позориште Шопаловић премијерно је изведена на Дан Народног позоришта Ниш, као својеврсна увертира у прво издање међународног Фестивала драме и позоришта балканског културног простора „Театар на раскршћу", а чији је организатор управо ово позориште. По речима Александра Милосављевића, питање које Љубомир Симовић поставља овом драмом, у најкраћем би се могло формулисати: шта је нама позориште и шта смо ми њему, односно, да ли је, рецимо, могуће мењати свет стилизованим сценским покретом који има форму војничког јуриша, или дрвеним мачем као позоришном реквизитом у руци, или покличем на уснама који је заправо реплика из неког од дела класичне драмске литературе? Како изгледа стварност када бива сагледана из перспективе театарске уметности, и какве везе се успостављају између глумаца и живота у ратним временима?

Причу о групи путујућих глумаца и њиховим очајничким покушајима да се у ратном метежу и у провинцијалној средини, играјући своје представе, изборе макар за комад хлеба, редитељка Татјана Мандић Ригонат на позорницу поставља брижљиво одабраним сценским средствима, активирајући све потенцијале нишког глумачког ансамбла, те ствара представу у којој ће бити горчине и дубине таман колико и у Симовићевој драми, што није мало. Основна драмска ситуација је донекле дислоцирана из реалистичког проседеа, наиме, глумице и глумци су смештени у дну позорнице, седе на подијуму и са стране посматрају ток радње, те одатле излазе на сцену и укључују се у представу. Овако оголивши сценску ситуацију, а с њом на известан начин и глумце, редитељка не уважава пуки манир, нити повлађује помодности због које њене колеге неретко прибегавају истом решењу, него сугерише двоструку игру позоришта у позоришту, гледаоцима указује на активно присуство још једне временске димензије, на садашњост у којој постоји и функционише прича о путујућој дружини Василија Шопаловића.

Читала Марица Милчановиић.
Уредница емисије Тања Мијовић.