Век хармонике – Теодоро Анцелоти

Теодоро Анцелоти је својим уметничким радом значајно допринео интеграцији хармонике у савремену класичну музику. У жељи да допринесе развоју техинке, спровео је градитељске измене заменивши материјале од којих се праве неки делови инструмента и на тај начин повећао звучни дијапазон хармонике.

Од 80-их година XX века Анцелоти редовно наступа на великим фестивалима, а ангажован је и као солиста водећих оркестара. Свој педагошки рад започео је на Универзитету уметности у Берну, а од 2002. године ради као професор на музичкој Академији у Фрајбургу. Дискографија овог уметника обухвата широк репертоар, од Баха и Скарлатија, до Јаначека, Сатија, Кејџа и других.

Концерт за хармонику Жоржа Апергиса, савременог француског композитора посвећен је Теодору Анцелотију, а настао је као поруџбина фестивала Музика Вива из Минхена и Дома музике из Порта. Сачињен је од мањих, идејно потпуно различитих блокова, који се на крају композиције стапају у јединствен музички мозаик. Према речима Апергиса, хармоника није третирана као класичан солистички инструмент, већ је она у овом случају покретач оркестра, односно иницијатор музичког развоја. Са другим инструментима хармоника повремено образује и мале камерне саставе попут квинтета или октета који се издвајају из оркестарског звука, а потом поново утапају у њега.

У наставку емисије чућете како овај цењени италијански хармоникаш изводи остварење под називом Сан за клавир или виолу Џона Кејџа из 1948. године, за које је урадио и транскрипцију.

Иако се Кејџово име најчешће везује за музику, распон његових активности је био много шири, те је поред компоновања обухватао теоријски и педагошки рад на Black Mountain College-у и Новој школи за социјална истраживања у Њујорку, потом предавачку поезију, графику, разматрање социолошких проблема и општих културолошких и филозофских питања. Од проналаска препарираног клавира касних 30-их година, преко увођења електронске музике, истраживања нових звучних могућности традиционалних инструмената, као и открића „звучне димензије" тишине, до компјутеризованих табела Ји Ђинга, Кејџ је увек био у средишту пажње музичке и уметничке јавности.

Године 1983, Удружење оргуљаша Америке је затражило Кејџу да напише дело по узору на комад Сан из 1948. године. Како Кејџ није желео да се понавља, вратио је хонорар наручиоцу, а након извесног времена, када је поново добио захтев, прихватио је изазов уз услов да има потпуну слободу у компоновању. На крају је настала композиција Сећање која је делимично испунила захтев наручиоца, а у исто време задовољила и жељу аутора да напише дело које звучи ново.

Уредница емисије Марија Вуковић