Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Редитељка Јелена Богавац, позната по нимало стандардним театарским пројектима и храбрости да се упушта у разноврсна истраживања, те несклона уважавању жанровских и осталих позоришних канона, у старту инсценације Сна о Милени одустаје од идеје да се бави фактографском реконструкцијом биографије Милене Павловић Барили, а фокусира се на властити доживљај сликаркине судбине. Јелену Богавац, дакле, не занима да открије објективну истину о ономе што се догађало у Миленином животу, већ настоји да проникне у оно што је тај живот за собом оставио, у Миленине трагове које и данас препознајемо и које је могуће следити. Редитељка се бавила истином о томе ко је и шта је Милена заправо могла да буде. На том путу су joj свакако од помоћи били подаци из Миленине биографије, али су од несумњиво већег значаја били Миленино стваралаштво, њена платна, цртежи, илустрације, костимографске скице, поезија, преписка, пише Александар Милосављевић.

Резултат је узбудљива, на моменте и потресна прича о сваковрсним лутањима једне уметнице, којој је било суђено да не нађе спокој ни на једном од континената на којима је боравила или живела, осим ако, евентуално, животни мир није успела да пронађе управо у перманентним путовањима и потрази за властитим идентитетом. А та је потрага у њеном случају предстaвљала и вечите проласке кроз кризе, од којих је свака следећа била све жешћа јер је подразумевала Миленино све интензивније суочавање са властитим крајем. Сан о Милени је смело и уметнички релевантно освежење и речит доказ да и ван институционализованих театарских позорница има итекако занимљивих и узбудљивих дешавања.

Читао Александар Божовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.