Нова дискографија

Након три дискографска издања која је у периоду од 2010. до 2012. године Безајдинхаут објавио за исту издавачку кућу, сада се окренуо клавирској музици другог великог бечког „класичара". Чињеница да је између ових снимака прошло шест година, показује да је и добром познаваоцу историјски информисаног извођења - професору на уваженој Схоли канторум Базилијенсис и уметничком директору Фрајбуршког барокног оркестра - било потребно време да се упусти у интерпретацију Хајднових наизглед једноставних клавирских остварења. Дела која је Безајдинхаут одабрао за ово издање обухватају Сонате у це молу из 1771, и Це дуру из 1789. године, као и Партиту/Дивертименто у Ге дуру, као и вероватно једну од најпознатијих Хајднових тема - ону за Варијације на „Господе сачувај цара Франца" коју је искористио и у свом „Царском квартету" опус 76 број 3 и која данас представља музичку подлогу немачке химне.

Из самог списка дела, види се да је Безајдинхаут направио пресек композиторовог стваралаштва - од раних и релативно једноставних дела, до зрелих остварења у којима је композитор демонстрирао композициону сувереност и склоност ка експресивним слободама, које би, да су настале из пера неког другог аутора, вероватно наишла на осуду савременика. Тако се на пољу форме у овим радовима укрштају сонатни облик, варијације и слободна фантазија, док хармонски језик, поседује неочекиване прогресије и обрте.

Говорећи о изазовима које пред пијанисту постављају ова дела, Безајдинхаут наводи да је требало створити окружење „у којем се замагљује граница између импровизације, композиције и самог чина извођења, како би се створио свет гестова и осећај за време који је намерно неухватљив и нестабилан". Безајдинхаут даље наводи да „Хајдн, можда и више него Моцарт и Бетовен, захтева такву врсту култивисане, помало дечје зачудности у самом чину извођења, где сваки нови заокрет на путовању открива до тада неочекивану локацију. Припремање за овај снимак је било живи подсетник колико је тешко добро свирати Хајднову музику, али да уз пуно труда, пажње ка детаљима, његова музика има потенцијал да оживи на страницама. Било би осионо сматрати да сам и пришао близу откривању његових тајни, али сам тако понизан пред самом лепотом, људскошћу, духовитошћу, као и пред слатком иронијом његове музике, да је жеља да наставим да радим на њој неиздржива", закључује у програмској књижици овог издања пијаниста Кристијан Безајдинхаут.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић