Мајстори барока
Оргуљаш Едоардо Белоти изводи дела Јохана Каспара Керла.
Први учитељ музике немачког композитора Јохана Каспара Керла, рођеног 1627. године, био је његов отац, који је радио као оргуљаш у Адорфу. Прве композиције млађег Керла настале су почетком пете деценије 17. века, док је боравио у Венецији, где је учио код Ђованија Валентинија. Једно време радио је на бриселском двору Надвојводе Леополда Вилхема, који му је финансирао одлазак у Рим да би се образовао код Ђакома Карисимија. Након смрти Ђованија Ђакома Пора 1656, Јохан Каспар Керл постављен је на место капелмајстора на двору Електора Фердинанда Марије у Минхену. На овом месту остао је све до 1673, а потом одлази у Беч, где је радио као оргуљаш на двору аустријског цара Леополда Првог. Умро је у Минхену, 1693. године.
Јохан Каспар Керл посветио је свој стваралачки век првенствено делима за инструменте са диркама, али је писао и вокалноинструменталне композиције - опере и мисе. Када је писао за клавијатурне инструменте неговао је традицију коју су успоставили италијански мајстори на челу са Ђироламом Фрескобалдијем, али и немачки виртоуз Јохан Јакоб Фробергер. Карактерише их богати контрапунктски рад, честе промене метра, док мотивски рад подсећа на композиторску технику Фробергера.
Ауторка Јелена Дамјановић
Коментари