Рефлексије

Драган Ђорђевић: Транзиција и пакао Слободана Тишме

У емисији РЕФЛЕКСИЈЕ можете слушати делове текста Драгана Ђорђевића „Транзиција и пакао Слободана Тишме”.

Слободан Тишма је, на сваки начин, један од најзанимљивијих, на свој начин и најзагонетнијих (иако ништа не скрива), а свакако најзначајнијих савремених српских писаца. Својим животом који је својеврсно уметничко дело (један велики, непрестани, ни мало лагодан перформанс) и својом уметношћу као концентратом искуства, он непрестано шири, у концентричним круговима, поља значења око себе.

Разиграним, а опет строгим тумачењем Тишминох романа, његових песама и његовог уметничког (а тиме и друштвеног, политичког) ангажмана, Драган Ђорђевић сплиће теоријску причу не само о Слободану Тишми, већ и о новосадском кругу уметника који су најдубље могуће обележили и свој град и растурену земљу у којој покушавају да преживе. Тишмин пораз, заједно с поразом новосадског круга уметника, које је зло време Милошевићевог режима готово збрисало с карте великих и важних подухвата, на неки је начин једнако важан као и могућа победа, јер Тишма је од оне врсте уметника према којима живот нема пардона, али ни они животу, на свој непоколебљиви начин, не остају дужни. Све нијансе важне за овог великог писца хвата Ђорђевић у свом тексту-слагалици у којем се прожимају Тишма-писац, Тишма-уметник, Тишма-човек, Тишма-пријатељ и Тишма-планета коју тек ваља открити.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић