Музеј звука – Фротоле из 15. века

Овај пројекат заснован је на премиси да су се током петнаестог века прожимала два вида културе – прва је била писана, а друга, много распрострањенија, усмена. Две традиције које су друштвено и политички биле различите, ипак су опстајале у истом свету комуникације, те су сви идиоми, алегоријске фигуре и цитати били део истог начина интерпретације. Текстови доносе приче и описују осећања и ликове који се наизглед чине генеричким, а заправо представљају пажљиву анализу и пружају дубљи увид у културни контекст који је богат, али чије су финесе данас за нас изгубљене. У песмама које изводе Анонимни фротолисти, појављују се ликови Турлулуа, Розине, Шпанског каваљера, Цоте, Скарамеле, који представљају пороке, врлине, грехове, побожност, наду, добру и лошу срећу, љубав, страст, глад, старост и смрт. Ови ликови су међусобно различити, али их повезује њихов „шаблонски" карактер из којег ће се касније профилисати ликови „комедије дел арте".

Фротоле су биле једна од најпопуларнијих световних форми у то време – свој зенит су доживеле између 1470. и 1530. године након чега их је заменио све популарнији мадригал. Ове песме су писане најчешће за три или четири гласа и инструменталну пратњу, са хомофоном фактуром и јасним, репетитивним ритмовима. Неки од најпознатијих композитора фротола били су Маркето Кара и Бартоломео Тромбочино, чија ћете остварења, између осталих, и слушати у овој емисији.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић