Концертантна соната Карла Чернија

Аустријски композитор и пијаниста Карл Черни рођен је 1791. године у породици музичара, а као вундеркинд почео је да свира клавир са три године, а да компонује са седам. Као десетогодишњак, својом техником и музикалношћу је импресионирао Бетовена, који му је тада постао професор клавира. Черни је убрзо постао један од Бетовенових пријатеља и најближих сарадника, који је премијерно извео Концерт за клавир број 1 као и чувени „Емперор" концерт. Черни је убрзо и сам постао један од водећих професора клавира у Бечу, који је свој метод заснивао на подукама које је добио од Бетовена, али и дидактичких инструкција Муција Клементија. Међу његовим студентима били су Зигисмунд Талберг, Штефан Хелер, али је његов најпознатији ученик био Франц Лист, који му је остао привржен током читавог живота. Наиме, 1852. године посветио му је своје Трансценденталне етиде, а промовисао је Чернијева дела у Паризу и другим градовима Европе.

Након 1840. године, Черни се у потпуности посветио компоновању, стварајући велики број клавирских дела и усавршавајући свој метод савладавања пијанистичке технике у збирци Градус ад Парнасум, али је писао и дела за друге инструменте. Из овог периода потиче и Концертантна соната за виолину и клавир у Ес дуру коју ћете слушати вечерас. Ово покретно дело, представља омаж Моцарту, са нескривеном сличношћу почетног става са Сонатом за виолину Кехлова ознака 377, али и јасним стилски упориштем у свету бечког класицизма, упркос бриљантној деоници клавира у којој се користи пун обим романтичарског клавира.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић