Велика оперска тура 2018/19 – Керубини: Медеја

У суботу 15. децембра од 20 часова из Државне опере „Unter den Linden” из Берлина преносимо оперу „Медеја” Луиђија Керубинија. У насловној улози слушаћете Соњу Јончеву, Чарлс Кастроново је Јасон, Ијан Петерсон – Креонт, Елза Драјзиг наступа као Дирка, а Марина Пруденскаја као Нерида. Хором и оркестром Државне капеле из Берлина диригује Данијел Баренбоим.

Пљачка, чедоморство, изгнанство, опчињеност, лаж, освета и сурови закон - то су теме опере са трагичним завршетком Медеја Луиђија Керубинија коју ћете слушати у новој продукцији Државне опере „Unter den Linden" из Берлина. Шеф диригент ове куће, Данијел Баренбоим коначно диригује Медеју у овој кући, са Соњом Јончевом у насловној „застрашујућој" улози која леди крв у жилама и захтева изузетан извођачки напор.

Базирана на Еурипидовој и на истоименој Корнејевој драми, ова опера, написана у жанру француске опере-комик, дакле са неколико говорних делова, настала је у освит француске револуције. Либретиста Франсоа-Беноа Офман, унео је у дело нешто од свеприсутне револуционарне атмосфере. Наиме, 1792. године усвојен је закон о разводу на основу неподударности брачних партнера или заједничке одлуке о растајању. На одређени начин, Медеја која тако снажно, и у крањој инстанци насилно одбацује контролу мушкарца, као да је у свом лику садржала нешто од револуционарне побуне Олимп де Гуж, а мање атмосферу директората, када је 1797. године после пуно перипетија опера коначно представљена париској публици у Театру Фејдо у Паризу. Вероватно је та промена ситуације, односно смиривање револуционарног жара, донекле одговорна и за то што је дело примљено млако, тако да се у XX веку најчешће изводи у италијанском преводу, са речитативима који су заменили говорне одломке. Италијанску верзију је приредио Карло Зангарини за премијеру у Скали 1909. године, а њу је користила и Марија Калас за своју обнову 1953. у Фиренци, када је својим наступом дефинитивно вратила ово дело у стандардни оперски репертоар. Она се данас и сматра највећом Медејом модерног доба, а неколико минута њеног наступа у Театру у Епидаурусу у овој роли снимљени су и на филмској траци 1962. године.

Револуционарни набој није имао одјека само у либрету, већ и у Керубинијевој музици пре свега на плану односа гласа и оркестра. Италијански композитор наставио је тамо где је Глук стао, правећи мелодије солиста независнијим од оркестра, често да би постигао снажан и хиперболичан драмски ефекат са посебним акцентом на насилне емоције и догађаје.

У паузи преноса можете чути ексклузивну критику Срђана Атанасовског, који је ову поставку пратио 25. октобра у  Државној опери „Unter den Linden" у Берлину.

Уреднице и водитељке преноса Ивана Неимаревић и Јелена Дамјановић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом