Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности
У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на на два остварења представљена на 52. БИТЕФ-у. Прво ће бити речи о раду „Заоставштина, комади без људи", према концепту Штефана Кегија и Доминика Ибера и у продукцији Театра „Види из Лозане", а потом o представи „Реквијем за Л" редитеља Алена Плетела и Компаније „Ла Беле се д ла Бе из Гента".
Представа Заоставштина, комади без људи, коју су осмислили чланови швајцарске позоришне трупе Римини протокол, Штефан Кеги и Доминик Ибер, за тему има смрт, односно умирање као процес и свестан одлазак са овог света. Како нас обавештава Александар Милосављевић, после опсежних разговора с лекарима, неуролозима, биолозима, свештеницима, али и на смрт болесним особама, обављених током двогодишњих лутања и истраживања у старачким домовима, болничким одељењима за неизлечиве пацијенте, погребним предузећима, свратиштима за бескућнике, религијским и научно-истраживачким центрима и лабораторијама настала је ова представа. Између неколико стотина особа које су биле вољне да сведоче о свом односу према блиској смрти, аутори су изабрали њих осморо, а свако од њих је имао задатак да осмисли собу сећања у коју би похранио оно што сматра властитом заоставштином. Тако је формирано осам соба, осам збирки сачињених од видео и аудио-снимака, фотографија, записа и разноврсних предмета, које публика обилази током лутања просторијама Позоришта на Теразијама. Корак по корак, излазећи из једне и улазећи у другу собу, гледалац стиче најразноврснија искуства са најделикатнијим интимама особа које су на различите начине суочене са смрћу, те тако постепено бивају уведени у невероватан сензибилитет света без људи; но света који је заправо до пароксизма испуњен људскошћу.
* * *
Музичар Фабрицио Касол компоновао је музику за представу Реквијем за Л на основу Моцартовог Реквијема, уводећи својим аранжманом ово дело у свет афричке музике. Тим поступком композитор је отворио простор редитељу и кореографу Алену Плателу да низом театарских поступака и средстава, а увек остајући у сфери минималистичких сценских решења, дарује Моцарту понешто од афричког сензибилиета. Паралелно са „концертним" делом, важан сегмент пројекта је и видео-снимак на којем су забележени тренуци истинског умирања извесне госпође Л, то јест последњи сати њеног живота. Јасно је да овај сценски догађај свој пуни смисао добија тек кроз спој музике, и то специфично адаптиране, и чињенице да је музичко одређење дела реквијем, дакле литургијска миса у част покојника, те податка да је овај реквијем посвећен конкретној особи, коменатрише Александар Милосављевић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари