Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на мултимедијлне инсталације Марине Давидове и Вере Мартинов „Вечна Русија” и Надава Барнее „ПА’АМ” које су представљене на 52. БИТЕФ-у.

Вечна Русија је пројекат који је настао по поруџбини театра из Берлина и био је првенствено намењен немачкој публици, а код нас је представљен у просторијама Народног позоришта у Бограду. Реч је о је сложеном мултимедијалном делу које у себе укључује и инсталацију начињену од реплика уметничких дела, те разних других елемената, али је и својеврсно театарско предавање - нека врста променаде кроз неколико последњих векова руске историје. Ауторке Марина Давидова и Вера Мартинов су се фокусирале на друштвену и политичку димензију руске повести, анализирајући је и тумачећи као израз незрелости и неспремности руске друштвене елите да истински преузме одговорност за судбину државе. У оквиру инсталације пројектовани су аутентични документарци и филмови из Ејзенштајнове епохе, потом за ову прилику смиљени играни филм који ће се тицати Лењиновог и Стаљиновог обрачуна са руским и светским хероинама феминистичког покрета, а Вечна Русија ће нас неминовно довести и до нашег времена, садашње Русије и Путина, поентирајући неке већ констатоване закључке, али на исувише поједностављен начин.

* * *

Дело под називом ПА'АМ израелског музичара, дизајнера светла и звука Надава Барнее је аутентична мултимедијална инсталација у којој нема глумаца. Слично као и у Вечној Русији, и овде ће се на осам телевизијских екрана распоређених изнад позорнице појављивати људи, али се стиче утисак да су то документарни снимци, а особе које се на њима појављују немају конкретне глумачке задатке. Како коментарише Александар Милосављевић, у програмском материјалу којим је на БИТЕФ-у представљен пројекат ПА'АМ могли смо прочитати да аудио материјал има везе са три „прослављене личности израелског јавног живота" - музичарем Ераном Зуром, глумицом Ором Меирсон и глумцем Дороном Таворијем, но просечном гледаоцу ова имена тешко да нешто значе. Када бисмо нешто знали о овим личностима, можда би нам биле и јасније намере аутора инсталације. Овако, тешко је (ако не и немогуће) дефинисати о чему она заправо говори. Можда о разним аспектима тескобног доживљаја живота у овом свету; али, ипак не у садашњем свету и овом времену, него пре о кафкијански сагледаном свету и кафкијанском доживљају човекове судбине.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом