Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на две представе изведене на 52. БИТЕФ-у: прво ће бити речи о комаду Луиђија Пирандела „Шест лица тражи писца” у режији и адаптацији Оливера Фрљића и извођењу Сатиричког казалишта „Керемпух” из Загреба, а потом о представи „NO43 Прљавштина” Театра „NO99” из Талина.

Оливер Фрљић од самог почетка представе Шест лица тражи писца даје гледаоцима до знања да се налазе на проби новог комада који се прпрема у загребачком „Керемпуху". Као што је познато из Пиранделовe комедије, шест ликова покушава да нађе писца драме у којој ће они бити отеловљени на позорници. У колоплету осмишљених карактера и сукоба, Фрљић преплиће неколико игара: на једној страни је игра која се успоставља између две епохе - Пиранделове и наше, два времена у којима редитељ препознаје сличности и између којих успоставља паралеле, а на другој је игра театра у театру коју Фрљић, као и у својој немачкој представи Горки - Алтернатива за Немачку, користи да би нас истовремено пажљиво увлачио у причу, као и да би нам омогућио успостављање готово брехтовске дистанце која гледаоце ипак не оставља у пасивном стању. Реч је о представи која немилосрдно напада конформизам савременог човека, али и неспособност демократије да се адекватно суочи са оним што је очигледно изнутра изједа - разгоропађена радикална десница, која не само да нагриза њену супстанцу него тежи и да је потпуно укине, коментaрише Александар Милосављевић.

* * *

Театар „NO99", прво естонско позориште које се појавило на БИТЕФ-у, предстaвио је своју продукцију NO43 Прљавштина - дело фасцинатно по енергији својих актера и сценским сликама које аутори и глумци генеришу у крајње сведеној атмосфери и уз помоћ оскудних позоришних средстава. Међутим, предстaви недостаје инвентивност на плану драматуршких па и редитељских решења; наиме, ово дело је сценски приказ својеврсног путовањa кроз повест човeчанства - од апсолутног одсуства способности комуницирања између људи, преко буђења сексуалности, рађања ритуала, конституисања религиозне свести која неће поспешити систем комуницирања (ни између људи, а ни између човека и Бога, или човека и света), до апокалиптичног завршетка у којем неће бити ничег застрашујућег, будући да се људскост претапа у анимално и наставља да егзистира али на другачији начин. Ипак, добро је и на фестивалу какав је БИТЕФ, демонстрирати познату истину да сваки нараштај има право да открива и оно што је већ откривено, јер у то постигнуће улаже своју невиност (каткад и наивност), али и властити сензибилитет и поглед на свет, што њиховом открићу обезбеђује истинску аутентичност, оцењује Милосављевић, а такође није лоше ни да гледаоци, посебно млађи, добију прилику да виде и представе као што је ова, те да у ери разноврсних форми софистицираног позоришта, неретко оптерећеног технологијом, стекну искуство и са физичким театром.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом