Духовна хорска музика Марка Тајчевића

Рођен у Осијеку 1900. године, Марко Тајчевић је студије започео у Загребу, а потом их наставио у Прагу и Бечу. Након повратка у Загреб радио је као професор у Женској грађанској школи, Учитељској школи и Реалној гимназији, као и у музичкој школи Лисински, чији је био један од оснивача. Године 1940. долази у Београд, где ради најпре као професор Средње музичке школе при Музичкој академији, а потом у периоду од 1945. до 1966. као професор композиције и теоријских предмета на Музичкој академији.

Према тумачењу Властимира Перичића, Тајчевићев музички језик заснован је на неисцрпној инспирацији народним музичким стваралаштвом, које он вешто транспонује у звучни простор уметничке музике. Истанчаним осећајем за стилизацију фолклорног материјала, Тајчевић остварује класично уравнотежен музички израз умерено савременог хармонског језика и тонално-модалних структура. У средишту његовог композиторског интересовања, посебно место заузимају вокални облици, међу којима се истичу световна дела попут Македонских песама, Три мадригала, Јурјевских попевки, као и духовна остварења - Четири духовна стиха, Опело и Литургија.

На почетку емисије слушаћете Први духовни стих из циклуса Четири духовна стиха. Одломци из псалама на старословенском језику послужили су Тајчевићу као основа овог дела, писаног 1928. године, које се, како Перичић истиче, одликује модално-архаичним хармонским везама, уз обилну примену полифоних средстава. Дело је премијерно изведено у Загребу 1929. године када је хором Лисински дириговао Милан Сакс.

Након тога следи Литургија Светог Јована Златоустог. Ово Тајчевићево најобимније вокално остварење намењено тенору, басу и мешовитом хору, одликује хомофонија са изврсним архаизирајућим тоналним карактеристикама. Дело је компоновано 1931. године.

Емисију уређује Ирина Максимовић