четвртак, 14. дец 2017, 22:20
Трибине
Изазови и пeрспективе 21. века за идентитет и достојанство личности – Душка Франета
У емисији ТРИБИНЕ четвртком можете слушати снимке са округлих столова које током ове јесени организује Институт друштвених наука из Београда поводом обележавања 60 година од свог оснивања. У осмој емисији овог циклуса са округлог стола „Изазови и пeрспективе 21. века за идентитет и достојанство личности” можете пратити излагање Душке Франете „Људско достојанство и проблем неприкосновености: упоришта и нови приступи”.
Неприкосновеност је атрибут који се приписује људском достојанству од времена доношења Бонског устава. У првом члану неприкосновеност се налази уз појам људског достојанства, а у деветанаестом уз гаранцију „суштинског садржаја основних права". Важна упоришта овакве гаранције људског достојанства нису само правне природе нити су везана само за 20. век. У складу с тим, Душка Франета у првом делу свог излагања говори о упоришту неприкосновености људског достојанства у филозофској историји овог појма, док у другом тематизује могућности правног захватања овакве идеје достојанства. Осврћући се на период од педесетих година прошлог века, ауторка запажа да је неприкосновеност достојанства често била не само вододелница тумачења, него и интерпретативни камен спотицања. Још од послератног доба, у немачкој правној теорији се развијају одговори на проблем неприкосновености, а међу њима се издаваја неколико заокруженијих од других. На пример, Гинтер Дириг је достојанство одредио као неприкосновену темељну праву вредност и срж основних права, Кристоф Ендерс као неприкосновено право на права, Матијас Хердеген као право које има неприкосновену срж и „овојницу", Роберт Алекси као концепт који, попут основних права, има двоструку правну природу - одмерљивог принципа и апсолутног права. Њима се изван немачког говорног подручја придружују теоретичари као што су Арон Барак, који достојанство сагледава као уставну вредност и уставно право, и Џереми Волдрон који сматра да право најбоље захвата достојанство ако га сагледа као правни статус, а не као принцип, вредност или посебно право.
Представљајући у основним цртама наведене правне моделе, Душка Франета скреће пажњу на то како се неприкосновеност као својство идеје људског достојанства појављује у праву и у којем смислу представља проблем, закључујући да евидентни недостаци у правној интерпретацији достојанства указују на дубље, филозофске тешкоће на којма је изграђена идеја људског достојанства.
Уредница циклуса Тања Мијовић.
Autor:
Редакција
Преносимо излагања са научних конференција и трибина. [ детаљније ]
Коментари