Трибине

Изазови и пeрспективе 21. века за идентитет и достојанство личности – Душка Франета

У емисији ТРИБИНЕ четвртком можете слушати снимке са округлих столова које током ове јесени организује Институт друштвених наука из Београда поводом обележавања 60 година од свог оснивања. У осмој емисији овог циклуса са округлог стола „Изазови и пeрспективе 21. века за идентитет и достојанство личности” можете пратити излагање Душке Франете „Људско достојанство и проблем неприкосновености: упоришта и нови приступи”.

Неприкосновеност је атрибут који се приписује људском достојанству од времена доношења Бонског устава. У првом члану неприкосновеност се налази уз појам људског достојанства, а у деветанаестом уз гаранцију „суштинског садржаја основних права". Важна упоришта овакве гаранције људског достојанства нису само правне природе нити су везана само за 20. век. У складу с тим, Душка Франета у првом делу свог излагања говори о упоришту неприкосновености људског достојанства у филозофској историји овог појма, док у другом тематизује могућности правног захватања овакве идеје достојанства. Осврћући се на период од педесетих година прошлог века, ауторка запажа да је неприкосновеност достојанства често била не само вододелница тумачења, него и интерпретативни камен спотицања. Још од послератног доба, у немачкој правној теорији се развијају одговори на проблем неприкосновености, а међу њима се издаваја неколико заокруженијих од других. На пример, Гинтер Дириг је достојанство одредио као неприкосновену темељну праву вредност и срж основних права, Кристоф Ендерс као неприкосновено право на права, Матијас Хердеген као право које има неприкосновену срж и „овојницу", Роберт Алекси као концепт који, попут основних права, има двоструку правну природу - одмерљивог принципа и апсолутног права. Њима се изван немачког говорног подручја придружују теоретичари као што су Арон Барак, који достојанство сагледава као уставну вредност и уставно право, и Џереми Волдрон који сматра да право најбоље захвата достојанство ако га сагледа као правни статус, а не као принцип, вредност или посебно право.

Представљајући у основним цртама наведене правне моделе, Душка Франета скреће пажњу на то како се неприкосновеност као својство идеје људског достојанства појављује у праву и у којем смислу представља проблем, закључујући да евидентни недостаци у правној интерпретацији достојанства указују на дубље, филозофске тешкоће на којма је изграђена идеја људског достојанства.

Уредница циклуса Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње