петак, 20. окт 2017, 22:20

Станко Благојевић: Вавилонска јама и Пандорина соба

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ можете слушати излагање Станка Благојевића „Вавилонска јама и Пандорина соба”, које је одржано у оквиру 18. Међународне филозофске школе „Феликс Ромулијана у Зајечару”, чија је тема била „Антрополошки и цивилизацијски оптимизам и/или песимизам”, а одржана је од 31. августа до 3. септембра.

Станко Благојевић почиње своје излагање запажањем да је склоп питања у пољу антрополошког оптимизма и песимизма, као и појма људске природе, у извесном смислу ван теоријске моде. Разлог томе је доминантна интелектуална атмосфера која је одређена одбацивањем или чак дифамацијом „великих прича" и легитимационих структура у облику теодикеје и еманципације. Реактуализација овог појмовног поља пролази кроз формално-аналитичко, критичко-историјско и полемичко-дијалектичко испитивање како би реконструисала теоријске услове његовог савременог теоријског разматрања и практичког важења. Овакав поступак подразумева излагање асиметрија и структурних деформација говора о антрополошком оптимизму и песимизму, као и о људској природи, и то у перформативним противречностима говора о оптимизму и песимизму у правом лицу, супротности према појму наде, прелажењу субјективности у објективност и обрнуто, изостанку „пејоризма" као супротности „мелиоризму" и тако даље, при чему се фигуре самоиспуњавајућег пророчанства и самопобијајућег поступања узимају као парадигматична противречност „рада" ових појмова, услед нестајања ослонца у одговарајућем епохалном контексту (кафкијанска фигура „Вавилонске јаме" и фигура „Пандорине собе" представљају облике увлачења историје и субјективности у овај сплет).

У разматрању односа друштвених раслојавања помоћу идеологема људске природе, антрополошког оптимизма и песимизма, уз варирање хобсовске „вучје" фигуре, Станко Благојевић показује:

У практичком смислу, критеријуми раслојавања нису оптимизам и песимизам, већ пре садржинска одређења optimum и pesimum, која су израз непомирљивости друштвених противречности.
Могућност самог разликовања оптимизма и песимизма у антрополошком смислу зависи од перспективе или хоризонта који поставља доминантни пројекат конзервације status quo или пројекат еманципације.

Помоћу специфичног појмовног модела, показује се могућност превазилажења или свођења актуелних одређења људске природе и, сходно томе, антрополошког оптимизма и песимизма на структуре и могуће исходе друштвених и политичких супротстављања и борби.

Следећег петка, 27. октобра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Циклус уређују Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.