Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Представа Снег, као инсценација приче о турском новинару који се у домовину враћа после вишегодишњег боравка на Западу да би журналистички истражио случај самоубистава девојака у некој турској провинцији, започиње изузетно сценски ефектно - на позорници је седморо актера, две жене и пет мушкараца, одевених на начин којим се намах сугерише на жестоку стилизацију. Сви су униформисани, обучени у костиме налик јапанским кимонима, или у широке источњачке шалваре, чиме се сугерише на брисање полних разлика, на неку врсту асексуалности, док прозирни горњи делови њихове одеће, с друге стране, подстичу извесну провокативност еротске провенијенције. Актери нас врло брзо уводе у причу: новинар открива дубоко укорењени и деценијама прикривани антагонизам који наједа тамошње друштво - сукоб између ататурковског покушаја да од Турске начини модерно европско друштво, дакле секуларну државу, али и традиције која се овим напорима супротставља, пише Александар Милосављевић.

* * *

Из друштвене атмосфере налик оној о којој пише Орхан Памук настала је и необична иранска представа (Са)слушање, према тексту и у режији Амира Резе Кухестанија. Представа је по својој форми дефинисана дијалогом, односно саслушањем ученице због непримереног понашања. Наиме, до васпитачице стиже анонимна пријава да је једна од ученица у новогодишњој ноћи у своју интернатску собу примила мушкарца, а у достави је наведено име најбоље другарице прекршитељке ригидног школског правила. Будући да је и сама идеја о боравку мушке особе у женским одајама скандалозна, разговор који би требало да има информативни, интерни карактер, постаје право ислеђивање и практично увод у предстојећи судски процес. Једна од девојака ће због огромног притиска извршити самоубиство, али редитељ одбија да ову причу сценски реализује на једноставан начин, те се ефектно поиграва видео пројекцијом. Очекивана само као релевантна информација о техеранском театру о којем готово ништа не знамо, представа (Са)слушање је на БИТЕФ-у била много више од пуког информативног податка, те није без разлога добила Специјалну награду „Јован Ћирилов".

* * *

Представом Истребљење Ерсан Мондтаг као да је намеравао да покаже да је у стању да театру приступи и на сасвим другачији начин у односу на онај који је демонстрирао инсценацијом Снега Орхана Памука. Као у некој врсти лабораторијског експеримента који убрзава природне процесе и у којем су могућа најразноврснија временска претапања, Мондтаг демонстрира шта се заправо догодило са људском врстом, показује како је човечанство прокоцкало своју прилику, ако је прилику икада истински и имало. Раскошна сценографија, музика исто толико моћна као и повремена готово заглушујућа тишина, ефектан костим (најчешће сведен на прецизно обојена нага тела), тачна глумачка интерпретација и одлично спроведен редитељски концепт, не само да су пресудне карактеристике ове представе, него су и на ефектан начин закључиле 51. БИТЕФ, конентарише Александaр Милосављевић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.