Нова дискографија

Мајкл Тилсон Томас је стекао репутацију доброг познаваоца Дебисијеве музике још 1971. године, када је на свом првом албуму посвећеном делима француског аутора извео Слике са Бостонским симофнијски оркестром, за Дојче грамофон. Његова нова интерпретација ових дела, сведочанство је како диригентског умећа, тако и невероватно успешне двадесетогодишње сарадње са Симфонијским оркестром Сан Франциска.

Говорећи о одлуци да се окрене Дебисијевим оркестарским делима, Тилсон Томас је рекао: „Од самог почетка моје музичке каријере, Дебисијева музика ме је опчинила. Имао је истанчан осећај за суштински квалитет појединачног инструменталног гласа и стварање евокативних солистичких линија. Његов сензибилитет за необичне спојеве различитих инструмената је такође био врло оригиналан и извођачки захтеван. Заправо, његова оркестарска музика, посебно познија оркестарска дела попут оних на овом албуму, представљају неке од највећх изазова целокупног репертоара, и за диригента и за инструменталисте”.

Интересантно је да су Мајкл Тилсон Томас и Симфонијски оркестар Сан Франциска претходних година објавили симфоније Густава Малера, такође једног од великих мајстора оркестрације, те да је албум са Дебисијевим композицијама у том смислу наставак проучавања оркестарског писма са краја 19. и почетка 20. века.

Искуство рада са Малеровим партитурама, очигледно се пренело на интерпретацију дела Слика, Игре и композиције Више него споро, која је Дебисијева оркестрација истоименог клавирског комада. Како критика истиче, њихово извођење поседује „интезивну боју, користећи палету која никад није разливена или „лењо импрестионистичка”, већ је заснована на ритмичкој прецизности и јасном балансу текстура”.

Додајмо уз то да овај комапкт диск краси и савршено снимљен звук, што албум чини једним од најуспешнијих дискографских издања 2016. године.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић