Имагинарни пејзажи

Представљамо албум „Reflections Vol. 3: Water Poems” Фелисије Аткинсон и Кристине Ванцу, који је објављен у априлу месецу, за њујоршки лејбл RVNG Intl. Саме уметнице кажу да је албум „колекција сноликих песама и саундскејпова укорењених у мору, небесима и камену. Уз помоћ електроакустичне инструментације, гласа и звукова природе „Water Poems” позивају слушаоце у простор несвесног негде између свакодневне интимности и океанске енигме из које је сав живот настао”.

Остварење Water Poems резултат је дугогодишње сарадње између ове две уметнице, које је започело још 2009. године. Ванцу и Аткинсон су и наступале као дуо, на пример 2019. године у Париској филхармонији, али је ово први пут да су објавиле и заједнички албум. Обратиле су се тематици воде, с обзиром да обе живе поред мора – Аткинсон на обалама Нормандије, а Ванцу у Грчкој, спајајући теренске снимке са звуцима синтисајзера, клавира, Роудс клавијатура, вибрафона, гонгова, lap steel гитаре, уз коришћење говорних одломака. „Море није узето као монолитна разгледница”, објашњава Аткинсон „већ као својеврсна персона; као енегрија, мистерија, комплексни лик који сусрећемо свакодневно, као људи који живимо поред њега”.

Уметнице су у нумерама користиле материјал забележен у фабрици на грчком острву Хидра, у Вили Медичи у Риму, као и теренске снимке из Делфа и топлих извора Ефталу, који се налазе на северној обали Лезбоса, у нивоу мора. Унутар флуидних, мистичних, езотеричних, таласастих звучних пејзажа Аткинсон и Ванцу умећу речи које понекад исијавају потпуно разумљиво, а понгде се губе унутар измаглице различитих акустичних извора. Роморење људског гласа подсећа на тековине радиофоније, али и на некакав имагинарни наратив, безвремени и митски, о мору, води, сиренама, питањима постојања и вечности.

Уредница Ксенија Стевановић

Имагинарни пејзажи

Програмска шема

Коментари