Уметност интерпретације

Иако је био један најцењенијих немачких солиста у послератном периоду, Ташнер се данас поново открива путем издања архивских снимака. Његова каријера и судбина повезана је како са догађањима у Другом светском рату, тако и са самим карактером уметника који није био спреман на компромисе. Рођен је 1922. године у Крнову у Чешкој, а дебитовао је у Прагу са само седам година. Потом је студирао код Јена Хубаја у Будимпешти, а затим и код Бронислава Хубермана и Адолфа Бака у Бечу. До своје седамнаесте године већ је имао неколико успешних наступа у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Године 1941, Вилхелм Фуртвенглер га је изабрао за најмлађег концертмајстора Берлинске филхармоније. Ташнер је тада имао 19 година, а његов лик је постао заштитни знак оркестра и коришћен је како би се рекламирали концерти код широке публике. Иако после рата није сматрано да треба да прође кроз процес денацификације, као ни други музичари Берлинске филхармоније, ипак је његова каријера била обележна изложеношћу за време нацистичког режима, којој се није опирао. Са једне стране Ленард Бернстајн је одбио да га позове у Сједињене Америчке Државе, чиме је његова интернационална каријера била онемогућена, а са друге стране, бројни снимци које је начинио у ратним годинама су заплењени и однешени у Совјетски Савез. Истовремено, његов снажни темепрамент и непроменљива схватања су га често доводили у лоше односе са диригентима и композиторима. Данашње оцене критичара о његовим извођењима су изузетно подељене – од оних који му приговарају недостатак уметничке статуре и интерпретативног талента, до оних који га пореде са Жинет Неве и Натаном Милштајном.

Герхард Ташнер је био члан познатог трија заједно са пијанистом Валтером Гизекингом и виолончелистом Лудвигом Хелшером, а од 1950. године био је професор на Високој школи за музику у Берлину. Проблеми са леђима учинили су да се повуче са концертног подијума са само четрдесет година. Умро је у Берлину 1976. године, а Берлински универзитет уметности је основао у његову част конкурс „Герхард Ташнер” за виолону.