Антологија српске музике

Слушаћете „Хумористичне етиде” опус 26 у верзији Мирјане Шуице-Бабић, као и циклус „Скарлатијана” опус 80 из 1984. године у интерпретацији Дејана Синадиновића. Ово дело, писано у неокласичном кључу, карактеристичном за Деспићево стваралаштво, не користи цитате Доменика Скарлатија, већ подражава како то Деспић каже „општи дуг и карактер његове музике: лепршаве, китњасте, грационе и виртоузне, помало површне, али пре свега – духовите и ведре”, заључује аутор.

Представићемо и „Успаванке за један лепши свет” опус 113, настале 1994. године, у доба ратова и кризе, као једна врста ауторове чежње „за спокојем, наивношћу и лепотом некаквог другог, бољег света, као хамлетовско ’спавати… можда сањати?’ – неки свет изван сваког зла, без страдања и смрти или можда (ако га има) после смрти”… поручује Дејан Деспић. Занимљиво је напоменути да је у последњој успаванки, композитор дао цитат почетка песме „Papa, Can You Hear Me?” из филма „Yentl”, као неку врсту поруке о коначном смирењу.

На смом крају чућете и Деспићев циклус „Музички речник” опус 71 из 1982. године. Ова композиција је замишљена као збирка клавирских прелудијума, којих има по Баховом кључу двадесет четири. Њихова повезница је то што се сваки од њих обраћа једном појму из музичке теорије или технике компоновања, па је и у том смислу, као нека врста дидактичког компендијума извођачких проблема, блиска Баховој концепцији збирке клавирских комада. Сам назив – речник, произилази из тога да су ти појмови дати по азбучном реду – први је тако Арпеђо, а последњи Хорал.

Уредница Ксенија Стевановић