Опере – Јохан Адолф Хасе: Сирое, краљ Персије

Ова опера серија у три чина настала је либрето Пјетра Метастазија који је искоришћен више од 35 пута, почевши од дела које је написао Леонардо Винчи 1726. године за извођење у Венецији. 

Јохан Адолф Хасе је своју оперу Сирое написао за Театро Малвеци у Болоњи, где је премијерно изведено 1733. године са кастратом Фаринелијем у главној улози. Но, тридесет година касније за Дрезденски дворски театар компоновао је и другу верзију коју ћете чути у емисији. Ово дело изведено је 1763. године, а у њему је у потпуности присутан Хасеов зрели оперски језик, који се базира на мелодијама дужег даха, снажном ритмичком пулсу и контрапунктском третману пратње.

Сам сиже носи све карактеристике метастазијанске драме – преоблачења, замене идентитета, вишеструке интриге, компликоване љубавне односе (свако је заљубљен у другу особу од оне која узвраћа љубав) и борбу за моћ. Занимљиво је да се овај либрето написан 1725. године, завршава побуном народа и збацивањем тиранина са власти, уместо беневолентним гестом милосрђа владара. У том смислу ова прича поседује нешто од антиципације дешавања које ће захватити Француску у последњој деценији XVIII века, иако у доба настанка опере нико није овим тоновима придавао већи значај.

Ликови опере Сирое су обликовани на основу смерница преузетих из Аристотелове Никомахове етике. Сваки од јунака поседује одређену карактерну црту или ману. На крају опере сви ликови схватају да је умереност једини пут. Медарсе и Лаодиче се извињавају због своје похлепе и страсти, Сирое моли Емиру да опрости његовом оцу Косроеу што јој је убио оца и ставља се на чело побуне коју води на миран начин. Косрое који се каје јер мисли да је погубио свог старијег сина, сада када га види ипак живог повлачи се са престола и крунише га за новог краља Персије.

Уредница Ксенија Стевановић