Кристофер Финск: Полицијска акција у естетици

У тексту „Полицијска акција у естетици” Кристофер Финск анализира Рансијерову аргументацију из збирке есеја Dissensus: On Politics and Aesthetics. Прецизније, Финск се фокусира на Рансијерово грубо одбацивање једног мало познатог Лиотаровог есеја „Права другог”. У својој анализи Финск ће показати како Рансијер не може да истрпи идеју према којој би слободан говор могао да донесе и нешто друго у односу на пуку околност слободе или репрезентације неке дисенсуалне тврдње.

Финсково читање још једног Рансијеровог есеја „Споменик и његове поузданости; или о способности отпора код Делеза и у уметности” показује како Рансијер своју критику Делезовог разумевања отпора и његове мисли о уметности смешта унутар нечега што он назива естетским режимом. На такав начин, Рансијер унапред одбацује саму идеју да би уметничко искуство могло бити одређено преко излагања радикалној другости, али и путем излагања саме те другости.

Кристофер Финск је амерички филозоф и декан Одељења за филозофију, уметност и критичку мисао у оквиру The European Graduate School. Од 1981. до 2004. Финск је предавао на State University of New York у Бингамтону, а 2004. основао је Центар за модерну мисао Универзитета у Абердину. Финск важи за једног од најутицајних проучавалаца дела Мартина Хајдегера и Мориса Бланшоа и до сада је објавио следеће књиге: Last Steps: Maurice Blanchot’s Exilic Writing (2013), The Claim of Language: A Case for the Humanities (2004), Infant Figures: The Death of the Infans and Other Scenes of Origin (2000), Language and Relation: …that there is language (1996), i Heidegger: Thought and Historicity (1986). У припреми се налази његова књига о Филипу Лаку-Лабарту под насловом Phrase.         

С енглеског превео: Небојша Марић.
Уредник емисије: Немања Митровић.