Мајстори барока
Представићемо Сонате и серенаде Павела Јозефа Вејвановског
Овај моравски композитор и трубач рођен је 1633. у Хлучину. Образовање је стекао у Језуитском колегијату у Опави, где се и упознао са Хајнрихом Бибером и Филипом Јакобом Ритлером. Током седме деценије 17. века радио је као трубач на двору Принца-Бискупа од Оломоуца, а потом и као главни трубач и капелмајстор у Кромјержижу у служби бискуп Карла-Лихтенштајнта-Кастелкорна. Будући да му је једна од дужности била и преписивање партитура, поседовао је завидну збирку нотних записа, а успео је да покрене стварање чувене музичке колекције која је припадала бискупу. Претпоставља се да је једно време боравио у Бечу, усавршавајући се код Јохана Хајнриха Шмелцера. Умро је у Кромјержижу, 1693. Године.
Музика Павела Јозефа Вејвановског припада оном периоду у барока у којем су композитори направили једну врсту отклона од старије контрапунктске традиције и окренули се акордском, хомофоном начину компоновања. У својим инструменталним делима комбиновао је утицаје и венецијанске и бечке школе, док су у мелодијским линијама несумњиво пристуни утицаји фолклорне традиције.
С обзиром на то да је био виртуоз на труби, и у вокалној и инструменталној музици Вејвановског истичу се пре свега деонице за овај инструмент.
Аутор емисије Јелена Дамјановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари