Трибине

Побољшања у биомедицини и слобода – говори Јелена Дачковић

У емисији ТРИБИНЕ можете слушати излагање Јелене Дачковић „Неуролошка основа социјалне когниције и моралног побољшања”. Снимак је забележен на научном скупу „Побољшања у биомедицини и слобода”, који је одржан 26. септембра у Институту за друштвенe науке у Београду.

Центар за биоетичке студије из Београда и Филозофски факултет Свеучилишта у Ријеци организовали су једнодневни научни скуп о биоетичким проблемима покренутим убрзаним развојем технологије, пре свега у биомедицини, генетици и неуронауци. Разматрани су могући утицаји когнитивног и моралног биопобољшања на лични идентитет појединца и његову слободу воље, право власништва и приступа генетичким подацима, границе и оправданост експериментисања како са живим организмима тако и са ћелијама и генима и тако даље. На скупу су говорили Војин Ракић, Елвио Бакарини, Александар Дамјановић, Филип Чеч, Мима Фазлагић, Јелена Дачковић, Лука Малатести, Марко Јурјако и Небојша Зелић.

Социјална когниција се односи на обраду друштвених информација и укључује различите психлошке процесе који су важни за успешну комуникацију и добробит појединца. Морално расуђивање и доношење моралних одлука, које је итекако повезано и са емоционалним и са когнитивним процесима, од суштинског су значаја за живот у заједници. Како објашњава Јелена Дачковић: неуролошку основу моралног расуђивања чини сложени функционални систем који обухвата различите кортикалне и субкортикалне структуре. Најважнији део ове мреже је предфронтални кортекс, при чему вентромедијални предфронтални кортекс има улогу у кодирању емоционалних вредности сензорних стимулуса, дорзолатерални предфронтални кортекс има важну улогу у решавању проблема и у механизмима когнитивне контроле, док предњи циргуларни кортекс посредује у сукобу између рационалне и емоционалне компоненте моралног расуђивања. Активност читаве мреже условљена је дејством различитих неуротрансмитера, неуромодулатора и неурохормона, који су пак под утицајем генетских и фактора спољашње средине, али се на њих може деловати и неинвазивним техникама стимулације мозга (на пример, транскранијална стимулација једносмерном струјом и транскранијална магнетна стимулација). Сходно томе, треба поставити питања: да ли имамо обавезу да спроведемо интервенцију која за циљ има унапређивање моралног расуђивања? Ко од тога има користи – појединац или друштво у целини? Како ово утиче на слободу и да ли угрожава наш идентитет и аутономију?

Следећег уторка, 29. новембра, емитоваћемо снимак излагања Небојше Зелића са овог скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње