Александaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Текст комада Пасивно пушење спада у категорију лаких комада, базираних на анегдотском материјалу из такозваног пресног живота. Заплет је једноставан – грешком комјутерског система један професор француског и енглеског језика из Србије на аеродрому француске престонице бива идентификован као озлоглашени терориста. Уместо да га преузму специјалци из антитерористичке агенције, он допада у руке двојице локалних полицајаца, који у софистицираном систему аеродромског обезбеђења и потпуно ослоњени на савршени механизам европске контроле безбедности, у канцеларији прекраћују време играјући компјутерске игрице, читајући порно магазине и бавећи се бесмисленим административним пословима. Суочени са најважнијим задатком који њихова служба подразумева, ова двојица ће се понашати комично, у исти мах откривајући наличје система чији су део.

„Нема сумње да ће Звездара театар овом представом пунити салу која носи име Данила Бате Стојковића, и то није лоше. Јер Пасивно пушење ваља разумети као фазу у постепеном профилисању добро осмишљеног булеварског позоришта какво је потребно Београду и Србији, а у какво, стицајем околности, Звездара стасава. Ромчевићева комедија у Савиновој режији, с оваквом глумачком екипом, свакако је бољи и делотворнији, а у уметничком смислу и релевантнији пут, од естрадних приредби које се, широм Србије, публици нуде као сурогат позоришта. Невоља је у томе што многи данас не увиђају разлику између сурогата и правог театра”, пише Александар Милосављевић.

Следећег уторка, 22. новембра, прочитаћемо Милосављевићев осврт на представу Пурише Ђорђевића и Љубише Ристића Тајна црне руке.

Уредница циклуса Тања Мијовић.