Предраг Чичовачки: Анализа чуђења. Увод у филозофију Николаја Хартмана

Николај Хартман (1882–1950) је у периоду између 1925. и 1950. године сматран једним од водећих немачких филозофа. Његова дела – бројна, систематична, која показују његово енциклопедијско знање и обухватају широку разноврсност предмета, од онтологије и епистемологије до етике и естетике – убрзо су се појављивала у другом, трећем и чак четвртом издању. Његова Етика, од преко 800 страна, била је преведена на енглески пет година после изласка на немачком, али се онда стало и то је била једина већа његова књига преведена на овај језик. У другој половини двадесетог века и почетком двадесет првог, Хартман је занемарени филозоф, заборављени див.

Не мирећи се са таквим стањем ствари, Предраг Чичовачки започиње своју студију речима: „Већ на првим годинама мојих филозофских студија Хартман ме је инспирисао, био је један од мојих „учитеља”. Сваки пут кад бих отворио његове књиге, нешто бих научио; његови текстови су ме наводили да на нов начин размишљам о бројним филозофским проблемима. Из тог разлога, овим уводом у његову филозофију, желим да поново отворим случај Хартман. Ова књига ће се усредсредити на питања о природи и вредности Хартманове филозофије. Формалније изнето, то су следећа питања: шта је суштина Хартманове филозофије и има ли, и какву, релевантност Харманова филозофија за нас у двадесет првом веку”.

Будући да Хартманова Етика још увек није преведена на српски, у емисијама овог цилуса можете пратити поглавља која се пре свега односе на његова схватања врлине и личности.