Опере – Хенри Персл: Дидона и Енеј

За Персловог живота остало је забележено само једно извођење Дидоне и Енеја које је уприличено у Интернату за младе девојке у Челзију, чији је управник био Џозаја Прист познати плесач и кореограф тог времена. Ова представа се десила у току 1689. године, највероватније на пролеће, али је дело могло бити написано и коју годину раније.

Либрето Наума Тејта, базиран је на препеву и адаптацији IV књиге Вергилијеве Енеиде о трагичној љубави између Дидоне и Енеја, која се завршава њеним самоубиством када је тројански љубавник напусти. Сам текстуални предложак је врло економичан и елиптичан, а неки кључни догађаји, попут начина на који Дидона умире, нису наведени, као ни њихов страсни сусрет у пећини.

Као формални образац за ову оперу послужило је дело Венера и Адонис Персловог учитеља Џона Блоуа из 1683. године. Сличне елементе налазимо у трочиној структури са алегоријским прологом, иначе уобичајеној у опери XVII века, коришћењу плеса како би се артиклусиала прича, важној улози хора који персонификује више групација – дворјане, ловце, купидоне, вештице, морнаре.

Перслова опера се сматра једном од најуспелијих музичких трагедија иако је написана коришћењем релативно једноставних средстава. Ипак та привидна једноставност је резулатат високог степена стилизације. И дан-данас плене суптилни ритам вокалних деоница, честа употреба дисонанце и изузетно прецизно превођење афективних стања речи у музику. Данашње ухо не може да остане равнодушно спрам завршног Дидониног ламента Када будем положена у земљу који није изгубио ништа од своје емотивне снаге током три века постојања. Ова нумера је уједно једна од најизвођенијих арија – поред великих оперских певачица, певали су је и контратенор Андреас Шол, али и рок певач Џеф Бакли, између осталих.