Предавање Новице Милића у Студију 6

Новица Милић сматра да је за Ничеа, по Делезу, ресантиман био не једна међу болестима, већ болест сама, такорећи њена суштина. Ресантиман је воља ка моћи (der Wille zur Macht, „воља за моћ“) као субјективност која мрзи све остале, читав свет. Хајдегерово тумачење Ничеа гласи да је он, Ниче, испуњење и довршење метафизике субјективности, да је „воља за моћ“ заправо „воља за вољу“. То је једно политичко тумачење, пребацивање властите одговорности према фашизму на Ничеа, утолико и ресантиманско тумачење. Данас, у време пуног ресантимана као политичке културе планетарних размера (довољно је навести примере тероризма и контра-тероризма), и Ничеов увид и Хајдегерово тумачење делују као антиципације времена које је дошло.

Новица Милић је дипломирао општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду, где је потом магистрирао на тему "Књижевно-теоријска схватања Пола де Мана и теорија деконструкције", а докторирао тезом "Теоријски проблеми читања као основе модерног схватања књижевности". Радио је као научни истраживач у београдском Институту за књижевност и уметност, предавао историју светске књижевности између XII и XVIII века, као и савремене књижевне теорије на Филолошком факултету у Београду на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, а данас ради на Факултету за медије и комуникације у Београду као редовни професор за семиологију медија и комуникације. Предавао је као гост на универзитетима у САД, Великој Британији и Аустрији. Објавио је стотинак текстова у стручној и општој периодици и дванаест књига (Антиномије критике, Случај Ниче, АБЦ деконструкције, Предавање о читању, Шта је теорија, Од знака до смисла...)

Уредници Предраг Шарчевић и Оливера Нушић.